1.6 C
Novi Sad
субота, 29 фебруара, 2020
  • Naslovna
  • Život

Nataša je 8 godina bila ROBINJA i živela u maloj sobi: Kad je izašla na slobodu ŠOKIRALA je pričom o čoveku koji ju je mučio

Evro sutra 117,57 dinara

Dinar će u petak neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,57 dinara za jedan evro,...

Stručnjaci: Srbija najviše zaostaje za svetom u oblasti zaštite životne sredine

Zaštita životne sredine je oblast u kojoj Srbija najviše zaostaje za svetom, ocenjeno je na debati "Zaštita životne sredine...

Predsednica Opštine dva puta u dva meseca podnosila ostavku

Skupština Opštine Kovin konstatovala je ostavku predsednice opštine Sanje Petrović (SNS) i raspustila Opštinsko veće izabrano na njen predlog.Predsednica...

Nataša Kampuš bila je robinja punih osam godina Volfgangu Prilopilu – od svoje desete godine. One danas ima 31 godinu, a 23. avgusta 2006. uspela je da pobegne od svog zlostavljača koji se bacio pod voz nakon što mu je pobegla.

Punih 13 godina kasnije, Nataša je pokušala da sredi svoj život, ali i dalje svakodnevno odlazi u kuću koju je nasledila od svog otmičara, čisti i posprema isto ono mesto gde ju je silovao, izgladnjivao, tukao i psihički maltretirao velik deo njenog detinjstva.

Kaže da na nju to deluje katarzično pa nije htela da proda niti da sruši kuću jer se plaši da je neko ne pretvori u “tematski park”. Osim kuće, zadržala je i Priklopilov automobil – što svakako upućuje i na današnju bolesnu povezanost s otmičarem, poznatu kao Stokholmski sindrom. Ni danas ne može da prekine zavisnost od destruktivnog odnosa. To je sindrom stvaranja emocionalne veze i identifikacije s agresorom.

Iako je napisala knjige “3.096 dana” i “Deset godina slobode” i zaradila milione od TV intervjua, snimanja i saradnje sa filmskim rediteljima, ona i danas živi skromno, povučeno i “oštećeno”. Nezaposleni telekomunikacijski inženjer, Volfgang Priklopil, zgrabio je Kampuš pri njenom odlasku u školu i uvukao u kombi 2. marta 1998. Zaključao ju je u podrum u blizini njenog doma. Priklopil je svojoj žrtvi rekao da su vrata i prozori zablindirani i da je njena porodica zaboravila na nju.

Ispiranje mozga

Živela je u sobi od pet kvadrata. Bio je to zatvoren prostor koji je imao dvoja vrata i velika čelična glavna vrata. Ulaz je bio skriven u Priklopilovoj garaži, a soba nije imala prozora niti je u nju dopirala dnevna svetlost. Nataši nije bilo dozvoljeno da napušta taj skučeni prostor prvih nekoliko godina zatočeništva. Prvih šest meseci zatočeništva bila je neprestano u toj sobici, a iz nje nije izašla nijednom.

Nakon toga, sve joj je češće bilo dopušteno da boravi u ostatku kuće, ali svejedno svake večeri spavala je u svojoj sobici. U njoj je bila zatvorena dok je Priklopil bio na poslu. Nakon nekog vremena sobicu su preuredili po njenim idejama. U trenutku kada je policija prvi put pregledala kuću, u sobici su pronašli police, TV, sto, stolicu, WC šolju I labavo, vešalice za odeću, memo ploču i ventilator. Soba je bila prepuna papira, knjiga, odeće, kutija, igara i boca vode. Od juna 2005. godine Nataši je bilo dopušteno da se seta u dvorišu. 17. februara 2006. Priklopil joj je dopustio da napušta kuću po potrebi. Nakon toga odveo ju je i na skijanje na nekoliko sati u blizini Beča. Tada nije imala priliku za bekstvo. U početku je ovu priču Nataša negirala, ali uz niz dokaza priznala je da je to istina.

Prema Natašinoj prvobitnoj izjavi nakon bekstva, ona i Priklopil bi se rano ujutro budili i doručkovali. Priklopil joj je davao knjige, a prema izjavama njegovog kolege delovala je zadovoljno. Kasnije, kad je objašnjavala svoju izjavu, potvrdila je da joj ništa nije nedostajalo tokom zatočeništva. Izjavila je i da je bila pošteđena mnogih stvari, kao npr. nije bila u prilici da počne da konzumira alcohol, cigarete ili da bude u lošem društvu, za razliku od svojih vršnjaka. Priklopil je upozorio Natašu da nosi pištolj i da će je ubiti ako pokuša da pobegne. Nataša tvrdi da je imala više prilika za bekstvo. Priznala je da joj je čak i sam Priklopil ponekad predlagao načine na koje bi mogla da pobegne. Komšije su medijima rekli i da je bilo slučajeva u kojima bi Priklopil jeo u restoranu dok bi ga Nataša sama čekala u automobilu.

Nataša Kampuš u javnost je izašla 23. avgusta 2006. godine. Tog dana je čistila i usisavala otmičarev automobil, BMW 850i u vrtu. U 12:53 sati, Priklopila je neko nazvao pa se on od nje odmakao da mu ne smeta buka usisavača. Kampuš je ostavila usisavač uključen i pobegla iz dvorišta. Trčala je kroz dvorišta i ulicu oko 200 metara i ljude koje je susrela molila je da zovu policiju, ali niko se nije obazirao. Nakon pet minuta pokucala je na prozor jedne kuće i predstavila se, pa je ta žena pozvala policiju koja je stigla u 13:04. Nakon toga Nataša je odvedena u policijsku stanicu.

Bila je u dobrom fizičkom stanju iako je bila prilično bleda i imala je 48 kilograma, gotovo jednako kao i osam godina pre nego što je nestala. U tih osam godina porasla je samo 15 centimetara.

Otmičar je umro, posledice nisu…

Savin Freudenberger, prva policijska službenica koja je došla u kontakt s Natašom nakon njenog bekstva, rekla je da je bila iznenađena djevojčinom inteligencijom i vokabularom.

Priklopil se, nakon što je saznao, da policija traga za njim, ubio skočivši pod voz blizu stanice u Beču. Veruje se da je predvideo svoje samoubistvo ranije kad je rekao Nataši da ga nikada neće uhvatiti živog. Nataša je izjavila da tuguje nakon vesti o Priklopilovom samoubistvu bez obzira na činjenicu da je zbog tog čoveka bila držana u zatvoreništvu punih 8 godina. Ipak, nije odbacila Stokholmski sindrom u njenom slučaju i Priklopila je jasno nazvala – kriminalcem. Danas, slobodna od Prikopila, ali ne i sećanja, čini se kako Kampuš ne može ponovno da započne svoj život. Svoje je misli otkrila u intervjuu za “Guardian”.

“Pre otmice, moj život nije bio sjajan. Roditelji su mi se razveli, često su se svađali i iskaljivali svoju ljutnju i na mene. Šamarali bi me i vređali. Zapravo, poslednje dane slobode provela sam fantazirajući o samoubistvu. Iako su ljudi diskretni i puni saosećanja, meni je nelagodno biti u prostoriji s njima”, rekla je Nataša.

Idealno okruženje za nju je šetnja po koši i nevremenu kada ljudi nose kišobrane prislonjene na lice pa ne gledaju u nju. Rekla je kako je sanjala da ima decu, ali to joj se više ne događa i izjavila je kako ne planira da ima porodicu. Danas se bavi izradom nakita i tvrdi kako se oseća mnogo bolje.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Poslednje vesti

Stručnjaci: Srbija najviše zaostaje za svetom u oblasti zaštite životne sredine

Zaštita životne sredine je oblast u kojoj Srbija najviše zaostaje za svetom, ocenjeno je na debati "Zaštita životne sredine...

Predsednica Opštine dva puta u dva meseca podnosila ostavku

Skupština Opštine Kovin konstatovala je ostavku predsednice opštine Sanje Petrović (SNS) i raspustila Opštinsko veće izabrano na njen predlog.Predsednica kovinske opštine u poslednja dva...
video

Tradicionalna manifestacija “Najbolje vino Banata”

ZRENJANIN - Tradicionalna manifestacija "Najbolje vino Banata" realizuje se u toku februara, a početkom marta će biti proglašena najuspešnija vina Banata uz degustaciju takmičarskih...

“Vojvodina šume” uvezlo 60 muflona za lovište Subotičke šume

SUBOTICA - Javno preduzeće "Vojvodina šume" uložilo je skoro pedeset hiljada evra u kupovinu novih šezdeset jedinki muflona koje su sinoć puštene u lovište...

Oko 500.000 građana Srbije ne može da zadovolji egzistencijalne potrebe zbog siromaštva

Zaštitnik građana Zoran Pašalić upozorio je danas da po rezultatima istraživanja oko 500.000 građana Srbije ne može da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe, pri čemu...

Još povezanih vesti