15 C
Novi Sad

Svaki četvrti građanin Srbije na sedativima

Svaka četvrta ili peta osoba, odnosno između 20 i 25 odsto populacije Srbije, povremeno ili svakodnevno uzima neki od preparata benzodiazepina, odnosno sedativa, podatak je Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Poređenja radi, u zemljama severne Evrope, taj procenat je ispod 10 odsto, ukazao je u razgovoru za Radio slobodna Evropa (RSE) klinički farmakolog tog fakulteta, docent dr Janko Samardžić.

“Možemo govoriti o velikoj primeni i o zloupotrebi”, ističe doktor dr Samardžić.

Na lekove za smirenje građani Srbije su u 2018. godini potrošili gotovo 18 miliona evra, podatak je Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), dok je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) u istom periodu zabeležio da je izdato gotovo 5,5 miliona kutija lekova iz te grupe.

To su i poslednji dostupni podaci o potrošnji ovih lekova, s obzirom da se oni za 2019. godinu i dalje obrađuju.

Sedative koristi svaki sedmi student

Prema rečima doktora Samardžića, posebno zabrinjava podatak (Medicinskog fakulteta) da više od 15 odsto studentske populacije povremeno ili kontinuirano koristi sedative. On ukazuje da su mladi i najosetljivija populacija korisnika ovih lekova i da je potrebno dosta rada sa njima.

“Tu imamo i problem politoksikomanije, dakle istovremene primene i kombinovanja više različitih lekova i sa alkoholom. Tu su rizici i posledice dugoročne i mlade osobe su populacija na kojoj treba najviše raditi”, upozorava dr Samardžić za RSE.

Istovremeno, stariji građani su grupa koja procentualno najviše koristi sedative.

“To je problematično sa više aspekata. Dakle, to nisu lekovi izbora koji bi se koristili u starijoj populaciji. Oni nepovoljno utiču na proces učenja i pamćenja, a mogu čak da utiču na razvoj i pogoršanje demencije. U više studija je dokazana i udruženost primene ovih lekova sa povećanim traumatizmom kod starijih osoba, dakle sa pojavom povreda i preloma u kućnim uslovima”, rekao je Samardžić.

Neophodna bolja kontrola propisivanja sedativa

Od 2011. godine lekove za smirenje je u Srbiji moguće kupiti samo na recept, a izabrani lekar može da propiše ove lekove najduže za do tri meseca lečenja u toku jedne godine. Za nastavak terapije neophodno je mišljenje stručnjaka, odnosno psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa.

Ipak, uprkos brojnim ograničenjima, građani uspevaju da dođu do tih lekova, te je, kako ističe direktorka beogradske klinike za psihijatrijske bolesti “Laza Lazarević” Ivana Stašević Karličić, neophodna bolja kontrola prometa sedativa.

Ona apeluje da se lekovi za smirenje nikako ne izdaju iz apoteka na “traženje” pacijenta, odnosno bez recepta lekara – što je praksa kojom pacijenti često uspeju da dođu do leka u apoteci – ali istovremeno upozorava i da je potrebno izvršiti i kontrolu propisivanja tih lekova od strane izabranih lekara.

“Koliko lekari zloupotrebljavaju taj jednokratni efekat anksiolize (sedacije, dod. aut.) ovih lekova i da li je to njihov način da na neki neracionalan način smanje broj ljudi koji se žale na neke tegobe”, rekla je Stašević Karličić dodajući da su, prema podacima koje ima, najmanje ovih lekova prepisali oni u čiju oblast najpre spadaju – psihijatri.

Direktorka klinike “Laza Lazarević” upozorava na brz pad tolerancije na lekove iz ove grupe, odnosno na lako stvaranje zavisnosti, te na apstinencijalni sindrom koji potencijalno može da ugrozi i zdravlje i život korisnika koji ih zloupotrebi.

Šta su uzroci?

Uzroci visoke potrošnje sedativa, prema rečima dr Janka Samardžića, leže u nepovoljnoj društvenoj klimi, za koju kaže da i dalje dominira i u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije.

“Takva situacija posebno pogađa one zemlje koje su prošle bolnu tranziciju, koje su imale ratne sukobe u prethodnim decenijama. Sličan trend potrošnje (kao u Srbiji, dod. aut.) ovih lekova je u Crnoj Gori, dok je recimo potrošnja i potencijal zloupotrebe još veći u susednoj Hrvatskoj”, kaže za RSE klinički farmakolog Medicinskog fakulteta u Beogradu.

“Osim nepovoljne društvene klime, govorimo i o nedovoljnom prepoznavanju, čak nekada i negiranju zloupotrebe sedativa. To produbljuje problem i povećava rizik od brojnih posledica, jer govorimo o grupi lekova koja može da ima ozbiljne neželjene efekte”, upozorava doktor Samardžić.

NAJNOVIJE VESTI

U nedelju skoro 30 stepeni

U Novom Sadu u nedelju sunčano i toplo. Kasnije posle podne očekuje se razvoj oblačnosti. Duvaće slab do umeren zapadni i severozapadni vetar. Minimalna...

Pokret Metla 2020 prikuplja potpise protiv javnih izvršitelja

Poslanik pokreta Metla 2020 Igor D. Jakšić izjavio je da je prošlo vreme tišine, ćutanja i spuštanja glava i da prikupljaju potpise protiv javnih...

Još 450.000 građana nije dobilo 100 evra, njima stiže do petka

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je do sada 5.550.000 građana Srbije dobilo pomoć od 100 evra, dok će preostalih 450.000 građana dobiti...

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Bačkoj Topoli gotovo do aprila 2021.

Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Bačkoj Topoli trebalo bi da bude gotovo u aprilu 2021. godine. Za ove radove je iz pokrajinskog budžeta...

POVEZANE VESTI

Pucao iz automatske puške i ranio osmoro jer ga nisu pustili u bar

Muškarac koga obezbeđenje nije pustilo da uđe u noćni klub u San Antoniju, u Teksasu, vratio se s automatskom puškom, ranio najmanje osmoro ljudi...

U nedelju skoro 30 stepeni

U Novom Sadu u nedelju sunčano i toplo. Kasnije posle podne očekuje se razvoj oblačnosti. Duvaće slab do umeren zapadni i severozapadni vetar. Minimalna...

Pokret Metla 2020 prikuplja potpise protiv javnih izvršitelja

Poslanik pokreta Metla 2020 Igor D. Jakšić izjavio je da je prošlo vreme tišine, ćutanja i spuštanja glava i da prikupljaju potpise protiv javnih...

Još 450.000 građana nije dobilo 100 evra, njima stiže do petka

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je do sada 5.550.000 građana Srbije dobilo pomoć od 100 evra, dok će preostalih 450.000 građana dobiti...

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here